Skip to content

Јован Јовановић Змај

У шаљивом тону, и уз много језичке креативности која доприноси хумору, ова чика-Јовина песма указује својим младим и старијим читаоцима на два велика баука свог (и, поново, нашег) времена: празноверје и неписменост.

ПЕСМА О МАКСИМУ

Кад је Максим чув’о стадо,
Премишљ’о је увек радо
О причама старих бака
И четама вилењака.

Било подне, тихо, немо,
Максим сео па задрем’о:
Наједанпут, нуто чуда,
Скочи неки старац с дуда.

На старцу је било џубе*
Од шалим се светле чоје;
Седа брада до колена
Од варам те беле боје.

Им’о ј’ крила к’о у рака,
А рогове ка у миша, –
Око паса црвен појас
Од зелена невидиша.

У руци му златан ковчег,
Тврдо злато (све се гиба), –
Он Максиму поче зборит’
Тако гласно као риба.

“Ој, Максиме, чедо моје,
Или унуче, – шта ли си ми,
Прени скоком, скочи оком,
Па ковчежић овај прими!”

У ковчегу лаждипажди
Амулет је билбилити, –
Ко прочита шта ј’ у њему
Довека ће срећан бити.”

Максим прими, старац даје
Уздишући: “Ихахај!”
Ко ми и сад још верује,
Нека чита песми крај.

Кад отвори Максим ковчег,
Од милине сав претрну,
Јер ту нађе хартијицу
Тако белу, чисто црну.

Хартија је била мала,
Једва већа од три хвата,
На хартији беху слова
Од мокрога сувог злата.

Е, сад само нек прочита
Па је срећан, – али јао,
Још једанпут, двапут јао!
– МАКСИМ НИЈЕ ЧИТАТ ЗНАО!

Ја бих сада мог’о свршит
Ову песму шалозбиљну
Јер је песма стигла мету,
Ону мету куда циљну.

Ал’ још видим оног старца
Где се цери иза луга, –
Ко год данас читат не зна
Том се сваки ђаво руга.

Advertisements

Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај (1833-1904) заузима централно место у епохи српског романтизма.Писао је лирске песме, баладе, сатире, хумористичке и дечије песме, једну комедију, критике, беседе.
„Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ су необичан лирски дневник песника. У „Ђулићима“ се даје дефиниција љубави, а у „Ђулићима увеоцима“ залази у област метафизичке лирике.
Као и код других романтичара, осећање идентитета с природом је апсолутно. Змај се лако преноси у слике биља, животиња, космоса. Он се зачас претвори у голуба, у реку и олују, у сиње море и у врело сунце. Он је цела васељења: птица, камен, стена, пустолина, ружа, ковиље, смиље, босиље, поменак, зелени лист.
Многе Змајеве песме су добиле музику и певају се.

Мртва природа

Мртва природа је врста сликарског мотива где се случајно или стилизовано нагомилавају предмети који стварају тему слике.

Као посебна тема јавља се од антике, а у средњем веку тек поједини детаљи имају ознаку мртве природе. У бароку мртва природа постаје посебна сликарска тема. Мотив мртве природе,за разлику од портрета и пејзажа, омогућавао је сликарима већу контролу композицијске поставе.

Познати сликари мртве природе су Пол Сезан, Жорж Брак, Ђорђио Моранди и други.

plodna jesen

Англицизми

Термин англицизам подразумева реч или морфему из енглеског језика која се употребљава у српском, с различитим степеном интегрисаности у његов систем. Ширењу енглеског језика допринели су нови видови комуникације путем интернета. Многи предмети, појмови и појаве везане за компјутер је тешко превести, а често српска реч не одговара у потпуности енглеској. Потреба да се што пре нађе реч за нови појам довела је до све чешћег преузимања енглеских речи. Оне се употребљавају паралелно са српским речима при чему је настао англосрпски језик.

Наставком –ер граде се имена имаоца занимања мушког рода: хакер, сурфер, програмер. Овим наставком граде се именице мушког рода које значе уређај: скенер, принтер, компјутер, органајзер, сервер, плотер, адаптер, хардвер; компјутерски програм: спелчекер, софтвер, фривер, браузер; знак на екрану: карактер; фирму која обезбеђује приступ интернету: провајдер.

Наставком –ор граде се именице мушког рода које значе уређај: монитор, симулатор; чип у компјутеру: процесор, микропроцесор; компјутерски програм: едитор; знак на екрану: курсор.

Именице на –аш, са именицом у општем , делу означавају особе које се баве оним што основна именица значи: компјутераш – стручњак за компјутере, хардвераш – стручњак за хардвер.

Наставком –ист(а) граде се именице које означавају стручњака појединих области науке: компјутериста.

Савремена настава

Да би испоштовали програмске и наставне стандарде, и задовољили потребе детета основно-школског узраста у креативном смислу и да потпомогнемо његов свестран развој, у што већој мери користити савремена наставна средства. Дете ће тако усвајати нова знања и припремити се за свој будући професионални развој.

Пример припреме

Priprema_41